Recept za uspeh – „Kad porastem biću teniser”



Samostalna izložba, multimedijalni događaj Gabriele Vasić:

Recept za uspeh: „Kad porastem biću teniser“

 FOTO GALERIJA

Fotografija, performans, instalacija, video streaming

Autor: Gabriela Vasić

Gost umetnik: Bleaks Biofor

Galerija ALT, 5.10.2011. u 20h.

Vlajkovićeva 30, Beograd, 011.3239.557, 060.0227.180

https://galleryalt.wordpress.com/

http://gabrielavasic.wordpress.com/

Izložba je otvorerna do 15.10.2011., radno vreme galerije je od 16 do 20h


Recept za uspeh: „Kad porastem biću teniser“ je situacionistički foto projekat u procesu (“work in progress”) i deo šireg projekta: “Identiteti mladih u javnom prostoru”, koji se bavi potukulturnim identitetima mladih, tj. modusima identifikacije/samoreprezentacije mladih u javnom prostoru (od 2004. i dalje), sve fotografije u ovom projketu su nastale u period od 2008 -2010.

.

Ukratko:

Serijal fotografija iz ciklusa „Kad porastem biću teniser“ u kojem se bavim praćenjem “Identiteta mladih u javnom prostoru”, nastao u periodu od 2008 -2010, godinu dana pre Novakovog osvajanja titule svetskog šampiona na Vimbldonu. Odluka da se ovakav projekat prikaže u Galeriji ALT koju vodim kao urednik likovnog programa, kustos i umetnički direktor, proistekla iz činjenice da nekoliko državnih galerija kojima je projekat nuđen dve god pre nego je Novak Đoković postao svetski šampion je odbijen, te aktuelnost projekta dobija na značaju u godini koju je obeležio trijumjf našeg tenisera na svetskoj ATP listi. Okolnost kojom je ovaj svetski uspeh sprskog tenisera obeležen je i podeljenost javnosti na “pro” i “contra” Noleta na društvenim onlajn mrežama. Time preispitivanje fame koju nosi ovakav sportski rezultat je još značajnije u uspostavljanju distanciranog, kritičkog diskursa u srpskom društvu sklonom ekstremima populizma (idolatrija kultnih ličnosti ili kolektivni linč neprijatelja).

Centralna nit ovog projekta je arhiviranje « in situ » teniskih aktivnosti i portreta dece i mladih, na neformalnim prostorima igre u urbanim zonama grada Beograda. U momentu kada shvatam da nema kutka u gradu u kojem deca-mladi ne igraju tenis, i to van igrališta i terena za tenis, počinjem da beležim prve fotose (2008). Jedno takvo, improvizovano igralište biće nacrtano na podu galerije i na njemu će gostujući umetnik-pirat Bleaks Biofor izvesti svoj kolektivni „turbo fitness“ performans „Od lopate pravim ribu“ u prostoru galerije, a na otvaranju izložbe.  Ceo događaj se strimuje preko onlajn video kanala Galerije ALT: http://www.ustream.tv/user/galleryalt.

Recept za uspeh ili dominacija turbo kapitalizma

Nekad elitni Engleski sport, posredstvom medija masovnih komunikacija koji prenose uspehe nacionalnih „super heroja“, dobija globalnu popularnost i omasovljuje se. Prenoseći slavu i uspeh lokalnih teniskih zvezda, mediji posreduju u demokratizaciji i popularizaciji ovog sporta i potstiču kreiranje novih modela identifikacije kod pojedinih pripadnika društva, a posebno kod mladih. Tako mediji posreduju u uspostavljanju novih potkulturnih klišea koji imaju moć da reformulišu identitet pojedinca, menjaju uverenja, htenja i ponašanja grupe. Osim toga, tenis nije više samo sportska igra, već „praktikovanje tenisa“ je u srpskom društvu percepirano kao alatka za promenu ekonomskog i društvenog statusa pojedinca, sa snažnim socio-ekonomskim impaktom. Posebno dejstvo pojedinačnih sportskih uspeha svetskih razmera i slave naših tenisera, poput svetskog šampiona u tenisu, „heroja nacije“ Novaka Đokovića, evidentno je i u promeni percepcije Srbije, tj. imidža naše nacije u medijima. Ali, kako mediji i srpsko društvo koriste uspeh i svetsku slavu našeg tenisera, ozbiljna su pitanja kojima se ovde neću baviti. U fokusu ovog projekta su mladi praktičari tenisa na ulici i drugim improvizovanim neformalnim površinama, zabeleženi pre Đokovićevog osvajanja titule svetskog šampiona.

Trendovi „uspešnosti“ koje lansiraju mediji masovnih komunikacija (radio, televizija, film, novine, internet) se menjaju vremenom, modifikujući postojeće uzore i utičući na stvaranje novih kolektivnih modela identifikacije. “Super starovi” su nekad bili spikeri, glumci, muzičari, fudbaleri, manekeni, političari, vojnici ili mafijaši  … Danas, u Srbiji za većinu mladih, to su definitivno, teniseri! Omasovljavanje teniskih praktikanata, verujem da je moguće registrovati u bilo kom gradu ili selu u Srbiji, od prvih zapaženijih uspeha naših tenisera na svetskim takmičenjima.

Sveopštu pomamu za tenisom poslednjih godina u Srbiji i Beogradu vidim kao izraz globalne histerije za uspehom, rukovođene logikom kapitalizma, aksiomom „slava = bogatstvo“, kao i lokalno oprobanog modela uspešnosti, kojim su „mali ljudi“ uspeli da dotaknu „zvezde“, zarade milone i steknu svetsku slavu (Novak). Stoga, portreti mladih praktikanata tenisa, zabeleženih na ulicama Beograda, nesumnjivo su svedočanstvo nade «malog čoveka» kojom nastoje da se prevaziđu realne ekonomske poteškoće kriznog vremena koje delimo.

Lokalno omasovljivanje tenisa predstavlja svesnu ambiciju „malih ljudi“ da dosegnu (ne)moguće – kao izraz legalanog i društveno prihvatljivog načina da „običan“ čovek, relativno mlad ostvari uspeh, slavu, moć. Legitimitet za ovakvu pojavu su naravno mediji masovnih komunikacija, koji posredstvom autoriteta i modela identifikacije, promovišu ovaj sport i re-kreiraju nove matrice identifikacije, koje navodno svima nude jednake šanse za uspeh. „Ako je on, mogu i ja“. Kopiranje modela uspešnosti kao zamena za individualnu avanturu.

Sve fotografije nastaju nenadano, u toku šetnje ili vožnje biciklom, na različitim lokacijama u Beogradu na javnim površinama, na prostoru ulica, platoa, prolaza, na zidu ispred zgrade, na mestima kojima se neformalno praktikuje tenis, na obeleženim, improvizovanim prostorima igre, u toku 2008-10. god. Kada ugledam decu koja igraju tenis na putu ili drugoj igri prilagođenoj javnoj površini, nastojim da uspostavim komunikaciju sa njima, da im objasnim da će se te slike pojaviti na nekoj mojoj izložbi, kako bi ih stimulisala da unesu „ukus slave“ u svoj stav, ili samo registrujem tok i akciju igre na improvizovanom terenu.

Kadriranjem ovih „novih nada“ tenisa u izmeštenom ambijentu, van profesionalnog teniskog terena, na lokalitetima na kojima se ova aktivnost upražnjava, želim da naglasim nesklad između težnji ovih zavedenih mladih ljudi i stvarnosti. Jer, zapravo, za svetski uspeh u bilo kom sportu nije dovoljno samo želeti biti uspešan. Ono što se uglavnom izostavlja iz konteksta priča o uspehu je da za svetski uspeh je potrebna surova disciplina, neverovatna investicije volje, energije i vremena, kao i nesebična podrška porodice (Novakov porodični biznis tim, npr.), i naravno veliki novac, a tako nešto prate i velika odricanja, za šta najčešće „običan“, „mali“ čovek nije spreman! I zapravo, nesklad između ambicija i realnih okolnosti, na koje upućuju ove fotografije, neka su vrsta opomene da su mladi neretko objekt manipulacija okruženja (ambicije roditelja) i medija, iza kojih se kriju nacionalni (politički), komercijalni ili finansijski ciljevi.

Verujem da ove fotografije mogu da nas ispune nadom, ali i da opomenu na moguća razočaranja, koja mogu da nastanu usled neostvarenih očekivanja. Zapravo, jedan od ciljeva ovog projekta je da pokrene kritičko preispitivanje sopstvenog identiteta kod mladih, koje je konstruisano desjtvom medijskih slika, kao i da se mapira neodgovornost medija (države) koji indukuju nacionalnu histeriju i „zaraženost“ tenisom. Budući da sam u poziciji nekog ko svojom fotografskom aktivnošću čini vidljivim aktivnosti portretisanih uličnih igrača tenisa (poput medija koji će ih učiniti na kratko poznatim, dok traje izložbe), pitam se, šta su sve mladi ljudi danas spremni da učine po cenu slave i uspeha, ne bi li promenili svoj socijalni status i da li je to pobeda turbo kapitalističkog okruženja koje vrši psihološki pritisak nad mladima „da se bude uspešan po svaku cenu“ ili je to samo prolazan trend uspešnosti i privremeni kulturni kliše? Pitanje je, koliko na ovaj način konstruisani stereotipi u funkciji zdravog razvoja pojedinca, a koliko su zapravo destruktivni po razvoj mladih ličnosti, ako se slepo primenjuju, kao „recept za uspeh“?

Pošto ulični praktičari tenisa verujem da nemaju kritičku distancu prema dejstvu slika koje proizvode mediji tj. ni prema svom novoskrojenom modelu identifikacije, njihova individualnost je svedena na opšti imenitelj i broj pod kojim je zavedena prikazana fotografija – „Kad porastem biću teniser“ 1,2,3,4,5 i lokaciju: Braće Jerković, Borča, Kotež, Krnjača, Kopitareva gradina … Format fotografija je 50 x 70 cm, u digitalnoj štampi. Sve fotografije su nastale pre Novakovog sticanja slave svetskog teniskog šampiona, osim jedne, koja je nedavno zabeležena moblinim telefonom, i manjeg je formata od ostalih.

Gabriela Vasić

Beograd, 2010/11.


Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s